Klasicizam

     Doba koje obuhvata drugu polovinu XVllI i poceteak XlX veka predstavlja jednu od najznamenitijih epoha u istoriji muzike. To je vreme formiranja i razvoja simfonijskog muzickog misljenja,radjanja novih oblika:sonatno-simfonijskog ciklusa,sonate,kamerne i koncertne muzike. Najvazniju ulogu u ovom novom obliku imao je snatni ALEGRO(allegro),koji se zasnivao na principu kontrastnog suprostavljanja dvejumuzickih tema iz kojih sledi napregnuti razvoj motivskog materijala.

Bečki klasičari

    Sonatno-simfonijski ciklus formirali su brojni evropski kompozitori od kojih su najpoznatiji: Jozef Hajdn,Volfgang Amadeus Mocart,Ludvig van Betoven. Njihova delatnost se odvijala u Becu i zato su u istoriji muzike poznati kao predstavnici becke klasike odnosno becke klasicne skole.

Pojam klasike

    Za mnoge muzika klasicara predstavlja najveci vrhunac koji je ikad dostignut u razvoju muzike,pa se za nju vezuju pojmovi koji i inace odredjuju nase shvatanje klasicne vrednosti:idealna lepota,uravnotezenost,formalna jednostavnost i ekspresivna neposrednost. Enciklopedijska definicija klasicizma kao onog »sto je saglasno pravilima starih «, u stvari ,dnsi se na AKADEMIZAM,a on je sasvim suprotan duhu klasicne umetnosti.

Klasicni uzor

    U xvll veku zabelezen je novi talas interesovanja za jasne,rasclanjene,zakonomerno povezane forme grcke i rimske umetnosti. Odnos barokne i klasicne epohe nuzno asocira na odnos gotike i renesanse. U likovnoj umetnosti ovaj period je poznat kao neoklasicizam.

Etnicko nacelo

    U XVlll veku ispljeno je veliko interesovanje za nardnu umetnost,inicirano je prikupljanje folklornog blaga. Jhan Gotfrid Herder (1744-1830) narocitu paznju psveciva je nardnoj peziji i bio jedan od prvih prikupljaca narodnih pesama. Bavio se filozfijom istrije,smatrao je da se sve u istoriji coveka razvija iz odredjenih okolnosti i po prirdnim zakonima ,da covecanstvo obedinjuje ideja humaniteta i u istrijskim procesima ucestvuju svi narodi,pa i najprimitivniji. U muzici su ove ideje takodje nasle primenu. Beleze se i izdaju zbornici sa narodnim napevima.

Demokratizacija umetnosti

    Promene u kulturnom zivotu krajem XVlll veka nagovestavale su Francusku revoluciju.

Hronologija

    Hronoloski nije mguce precizno odrediti pocetak klasicne epohe. Uravnotezenost u obliku,sadrzaju i izrazu postignuta je osamdesetih god. u Hajdnovim i Mocartovim delima ali se elementi klasicng jezika javljaju i dugo psle toga u sklopu drugih nacionalnih tradicija. I Ludvig van Betoven,treci veliki predstavnik epohe,dlazi dalje u prdubljavanju stila svojih prethodnika i klasicni stil povezuje sa romantizmom.

Sonatni ciklus

    Sonatni ciklus odlikuju dublji sadrzaji veca slozenost i razradjenost oblika i cvrsca povezanost stavova u organsku celinu. On po pravilu ima 3 ili 4 stava. Solisticke sonate i skoro svi koncerti imaju trostavacan ciklus,sa redosledom brz-lagan-brz. Cetiri stava imaju vecina simfonija i kamernih dela,ali i mnoge snate i tada vazi pravilo brz-lagan-menuet(skerco)-brz.Prvi stav je pisan u sonatnom obliku i ima ulogu dramskog centra. Dva unutrasnja stava predstavljaju dve epizode-lirskog i igrackog(humoristickog karaktera). Finalni stav je najcesce vedar,lak,pun pokreta.

Sonatni oblik

    Sonatni oblik predstavlja srz sonatnog ciklusa. Pociva na sukobu dviju tema koje kontrastiraju totalno i po karakteru. U snati se cesto javlja drugo razvijanje-KODA oblika u kojoj definitivno trijumfuje jedna od tema. Sonatni oblik i sonatni ciklus nasli su primenu zanrovima instrumentalne i vokalno-instrumentalne muzike. Taj proces uticaja simfonijskog nacina misljenja na druge oblike naziva se SIMFONIZACIJA.

<< prethodna